Истраживање УНС

Којим “новим медијским снагама” министарка обећава бољи третман

Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић састала се 2. марта са представницима новинaрских удружења која су навела да представљају значајну медијску снагу, али нису довољно заступљена у изради медијских документа, на шта им је она обећала да ће размотрити начин да у наредном периоду буду заступљени на адекватан начин.

Ово је суштина саопштења Министарства културе након састанка са министарком културе које су затражили представници „новинских удружења Проунс, Комнет, Друштва новинара Србије, Асоцијације радио телевизија Србије, Друштва новинара Војводине и Удружења медија и медијских радника“.

„Медијска снага“ ових удружења, која су заједно основала „Медијски савез Србије“ могла се осетити у саставима комисија за оцењивање медијских пројеката, како на локалу, тако и на покрајинском и републичком нивоу. Само прошле године, до марта, од 67 комисија, представници КомНета били су у 38, ПРОУНС-а у 29, док су у исто време представници организација које чине Коалицију новинарских и медијских удружења (УНС, НУНС, НДНВ и Локал прес) до тада били изабрани у само девет локалних самоуправа.

Четири од шест набројаних удружења која су била на састанку са министарком основана су након доношења медијских закона.Чим су стекли право да учествују у раду комисија за оцењивање пројеката из области јавног информисања, односно напунили три године постојања, њихови представници као да су постали „омиљени“ чланови комисија, што званично као представници удружења или незванично – као самостални медијски стручњаци.

Коалиција новинарских и медијских удружења често је упозоравала да се комисије састављају од представника удружења блиских властима која новац расподељују провладиним медијима и таблоидима који су вишеструко кршили Кодекс новинара Србије, али су надлежни за спровођење конкурса на то остали неми.

Колико су успели да убеде министарку у свој значај у медијској сфери, видећемо у наредном периоду, а пре свега када буду формиране и комисије за оцењивање медијских пројеката пристиглих на конкурсе Министарства културе и информисања. Месец дана прошло је од истека рока за предлагање чланова комисије за оцену пројеката, а Министарство још није донело решења о саставу комисија.

На питање УНС-а када ће Министарство именовати комисије, одговорено нам је да ће „Министарство културе и информисања читав конкурсни поступак завршити у роковима који су предвиђени Законом о јавном информисању и медијима, Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања и роковима предвиђеним конкурсима, који истичу најкасније 90 дана од закључења конкурса”.

Министарка Гојковић није одговорила на позив УНС-а да говори о састанку, ономе што ће евентуално предузети, као и спровођењу конкурса за пројектно суфинансирање медија. Судећи на основу састанка са удружењима која имају „значајну медијску снагу“ и обећања министарке да ће размотрити како да буду заступљени на адекватан начин, може се очекивати да ће и ове године значајан део комисија чинити представници удружења која су своје „муке“ прекјуче пренела министарки.

С обзиром на то да су „представници медијских удружења истакли да на основу бројности чланства, представљају значајну медијску снагу“, УНС је сва наведена удружења контактирао, упитао их колико чланова имају, као и шта су били њихови конкретни захтеви на састанку са министарком. Испоставило се да су успешни у формирању великог броја асоцијација, удружења, друштава, мрежа, како би формално могли да учествују у одлучивању о важним питањима за медијску заједницу, али да поједина представници удружења имају основни проблем – да се преброје, запамте кога представљају, ко их чини, или чак наведу своје активности.

Од председника Друштва новинара Војводине Петра Кочића сазнали смо да њихов представник није био на састанку јер „ДНВ није био ни позван, нити има сазнања да је састанак одржан, те да за то први пут чује од УНС-а“. „Проверићу то што кажете, нисам ни знао да је било тог састанка“, рекао је Кочић за УНС.

На питање колико ово удружење броји чланова, Кочић је рекао да је „у току пребројавање чланова“ јер су до скоро „имали покушај преврата у Удружењу, па не знају колико је заиста редовних чланова“. Из докумената у које је УНС имао увид, наводи се да је од јануара до јула прошле године, ово удружење имало плаћено свега 60 чланарина.

Док се у ДНВ-у пребројавају, председник Гвозден Николић из Удружења медија и медијских радника (УММР) на питање УНС-а о броју чланова каже да „не треба да се пребројавамо“. Ипак, сазнали смо касније из разговора, Удружење медија и медијских радника које је основано 2016. године, наводи Николић, има у чланству 32 медија и 64 медијска радника“.

Он је истакао да је представницима Медијског савеза Србије важно да „седну за сто“ и разговарају о свему са представницима државе, али и других новинарских и медијских удружења, јер како „јавно тврди“, овај Савез чини 60 одсто медијске заједнице. Николић је рекао да лично ни он није био на састанку, због раније наметнутих обавеза, али да је Медијски савез Србије установио заједничку платформу са којом је наступљено.

„Министарки су пренете информације да су неке ствари у медијској заједници постале неподношљиве. У Србији постоји половина, можда и више медија, новинара и медијских радника који су искључени из доношења медијских закона и преко тога не можемо прећи будући да иста групација људи и удружења раде исто као када је донет први закон и Стратегија, за шта се испоставило да није било ни мало добро ни по медије нити по медијске посленике. Такође, једна од тема била је и неопходност реорганизације Савета за штампу који је приграбио сва овлашћења и не пушта представнике других удружења да буду у његовом саставу. Сва овлашћења су у рукама Коалиције и некаквих невладиних организација. Због тога овакав Савет не признаје половина медијске заједнице. Дакле, или ће Савет и комисију чинити представници свих удружења или ћемо формирати ново, другог решења нема. Размишљамо и о протесту  уколико Коалиција настави са оваквим штетним понашањем по медијску заједницу“, рекао је Николић.

Он је навео да је министарка обавештена и о одлуци СББ-а да поједине локалне телевизије нису уврштене у понуду овог кабловског оператера, што угрожава не само медијске слободе, већ наноси огромну штету локалним телевизијама које овој држави плаћају порезе, таксе и једва остају у животу.

„Желимо да се сви боримо за исте циљеве, јер медији нестају, а они у унутрашњости раде у катастрофалним условима. То удружења из Београда не занима, њих брине само како ће узети новац на републичким конкурсима, на којима су  медији из провинције тотално понижени и драстично оштећени“, каже Николић и наводи да су сви ови проблеми пренети министарки.

Иначе, при самом оснивању Медијског савеза Србије пре 4 године, чланови су били незнатно другачији – објављено је да ову мрежу чине СИНОС, ПРОУНС, УММР и ДНВ.

Асоцијација радио телевизија Србије (АРТС), по званичним информацијама у АПР-у, неактивно је удружење. Наиме, како стоји у овом регистру, уместо финансијског извештаја, ова Асоцијација је АПР-у послала изјаву о неактивности за период од 1. јануара до 31. децембра 2020. године. АРТС нема ни интернет презентацију, нити контакт податке. Основано је, наводи се у АПР-у, фебруара 2015. године, а законски заступник је Владан Стефановић из Суботице, иначе заменик председника Удружења електронских медија „КомНет“,основаног годину дана раније, а чији је представник, наводи се, такође био на састанку. Владан Стефановић УНС-у је рекао да је у саопштењу све речено и да не мора да понавља. На констатацију УНС-а да у АПР стоји да је АРТС неактивно удружење, он истиче да је „само финансијски неактивно“.

„Нисмо неактивни, само смо финансијски неактивни јер не живимо од овог удружења као други, немамо запослене“, каже Стефановић и као активност наводи баш „учешће представника ове асоцијације и прошле и ове године у комисијама за расподелу новца медијским пројектима“.

И ова Асоцијација морала би, изгледа, да се преброји међусобно. Наиме, на питање УНС-а ко све чини АРТС, Стефановић је рекао: „КомНет, РАБ и…сад сте ме затекли. Пише у АПР-у“. Интересантно је да АРТС, ако је судити по опису који је достављен АПР-у, има готово идентичне циљеве као они објављени на сајту КомНета.

Како се наводи на сајту АПР-а, област остваривања циљева АРТС-а је – „Јавно информисање – радећи на успостављању функционалног окружења неопходног за развој радија и телевизије, подизању професионалних и техничких стандарда, како код чланица Савеза удружења, тако и на комплетној медијској сцени у Србији, у настојању да радио и телевизије и у отежаним условима пословања одговоре потребама тржишта, а чланице Савеза удружења унапреде своју улогу информативног сервиса грађана, а све у јавном интересу“.

У опису на сајту КомНета наводи се да је „Удружење електронских медија КомНет удружење локалних и регионалних телевизијских станица основано 28. априла 2014. године, ради успостављања функционалног пословног окружења неопходног за развој електронских медија и подизања професионалних и техничких стандарда. Циљ Удружења КомНет и његових чланица је да одговоре на потребе тржишта и унапреде своју улогу информативног сервиса грађанки и грађана“.

Сајт Радио-телевизије Крушевац је децембра 2018. године објавио да је КомНет постао „најбројнија медијска асоцијација електронских медија коју сада чини више од 50 локалних и регионалних телевизијских станица из свих делова државе, међу којима је и регионална Телевизија Крушевац“.

На сајту овог удружења стоји да су чланови КомНета – 61 телевизија, 61 радио станица, 17 новина и 45 портала. Чланови КомНета, стоји у њиховом Статуту, могу бити радио и ТВ станице, веб портали, штампани медији, штампани медији који имају електронска издања и продукције. Председница КомНета Емилија Марић није одговорила на питања УНС-а.

Стефановић: Циљ УНС-а био да сруши систем Слободана Милошевића

Потпредседник КомНета Владан Стефановић јуче је за агенцију РИНА Гвоздена Николића рекао да је „на српској медијској сцени дошло је до поделе на две групације кад су у питању медијска удружења. Прва, којима између осталог припадају УНС, НУНС, Локал прес… су имала за циљ да сруше систем Слободана Милошевића и ојачају своје капацитете обезбеђујући себи средства из државног буџета“.

Тада су, рекао је Стефановић, локални медији гурнути и страну, па су новинари у унутрашњости Србије били принуђени да оснивају своја удружења.

„Тада су чланови прве групације покушали да нас дискредитују, проглашавају наша удружења фантомским одузимајући нам сва права. У Закону о информисању, између осталог, увели су уредбу да чланове комисија кад је у питању оцењивање пројката на државном нивоу, могу предлагати само удружења која су старија од три године. Прошле године извршили су притисак на ресорно Министарство да се повуку решења којима је у комисију изабрано шест  чланова који припадају овој ‘другој групацији’“, изјавио је Стефановић.

 

Председник ПРОУНС-а Зоран Величковић каже да је „ПРОУНС удружење новинара и медијских радника које има више од 500 чланова са уплаћеном годишњом чланарином“.

„Састанак са министарком су иницирала удружења због проблема у нашој, нажалост, подељеној медијској заједници“, казао је Величковић за УНС.

У разговору са представницима осталих удружења, потврђено нам је да се уместо Друштва новинара Србије, ради о Друштву новинара Ниша. Занимљиво је да су саопштење Министарства у оригиналу, без исправљања грешке у називу, на своје сајтове пренели и ПРОУНС, УММР и КомНет.

На сајту Друштва новинара Ниша (ДНН) последње вести и саопштења ажурирани су 2019. године, док су пројекте активности објављиване до септембра 2020. године. Један од бројева телефона наведених на сајту АПР-а је непостојећи, док нам се на други јавила адвокатска канцеларија, која је навела да то није број ДНН-а и да им је познато је пре њих „ту била копирница“. На питања нико није одговорио ни путем имејла.

Текст је преузет са сајта УНС-а: https://www.uns.org.rs/desk/UNS-news/113684/kojim-novim-medijskim-snagama-ministarka-obecava-bolji-tretman.html

Leave a Reply

  • (not be published)