САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

На сиромашном југу Србије, једна од најсиромашнијих општина – Трговиште, смогла је снаге да издвоји из свог скромног буџета 2 милиона динара и уредно распише Конкурс за пројектно суфинанирање медијских садржаја од јавног интереса, што је за сваку похвалу.

И све би било лепо да није оног нашег чувеног, али… На сцену ступају „медијски експерти“ као чланови Комисије за оцену пројеката. И то не било који, већ предстваници оних „великих“ удружења која свакодневно, паушално и неаргументовано критикују рад комисија чији су чланови из неких других удуржења која нису њима по вољи.

Е, ти „велики експерти“ ухваћени на (зло) делу, радили су на следећи начин:

Радили су толико транспарентно да су успели да сакрију тачан датум заседања комисије и од свог члана који је тог дана истовремено био на радном задатку на Косову и Метохији, али и у Трговишту на заседању Комисије. Да ли је, када и под којим околностима потписао записник је питање на које ће се, вероватно у међувремену, наћи одговарајући одговор.

Дакле, Комисија која је радила у некомплетном саставу, са једним или два, од три члана, током рада констатује да је један члан комисије у сукобу интереса и он се изузима приликом гласања о пројекту удружења у коме је његова „бивша“ супруга. Не сумњамо да је у питању добар пројекат који је ипак, подржан одређеном сумом новца, гласовима већине осталих чланова: један за, један уздржан, један одсутан.

И ту није крај њиховом (зло)делу. Права експертиза тек следи, јер толико је стручна да је мало коме разумљива. Вероватно из тих разлога до овог тренутка нису успели да је детаљно истраже ни КРИК, ни ЦИНС, ни БИРН, Цензоловка, НУНС, УНС, Медијска заједница и слични истраживачи.

Нама је довољно само да наведемо пример судбине пројеката Радио телевизије Врање. РТВ Врање је на овом конкурсу аплицирала са два пројекта. Један за Телевизију под називом „Предео изузетних одлика“ и други за портал РТВ Врање, под називом „Ми то тако“.

На основу образложења предлога Комисије, председница Општине Трговиште Миљана Златковић Стојановић, потписала је решење 45-1665/2021 о додели средстава од 15.10.2021.године, које је објављено на сајту општине Трговиште и достављено свим учесницима конкурса. А у Решењу, веровали или не, све помешано, измешано, нетачно. У табели стоји да је порталу Радио телевизије Врање додељено 80.000 динара, а испод табеле у образложењу медијских ексерата стоји да се наш пројекат зове „Вратимо младе на село“(?!) А то није наш пројекат. О образложењу нашег пројекта „Ми то тако“ ни речи, па остаје нејана судбина овог пројекта.

Колико је прцедура пројектног суфинансирања компикована и изискује ванрсеријске напоре прекаљених „експерата“, стручњака опште праксе за све и свашта, још боље илуструје табела и образложења за пројекте које Комисија није подржала. И опет, да превише не збунимо оне малобројне заинтересоване који ово читају, навешћемо само пример пројекта РТВ Врање.

У табели у којој су пројекти који нису подржани, под редним бројем 8. се наводи пројекат „Предео изузетних одлика“ (који потписује Радио телевизија Врање) али у овом случају то је Центар за културу, информисање и заштиту права националних мањина из Босилеграда (?!) И поново се и под редним бројем 6. појављује Радио телевизија Врање са „чувеним“ пројектом, који није наш – Вратимо младе на село.

И наравно, из образложења оба ова пројекта се недвосмислено закључује да су оба одбијена, односно нису подржана.

Из оваквог следа ствари отварају се многа питања која остају без правог одговора, као на пример, чији је заправо пројекат „Предео изузетних одлика“, РТВ Врање или Центра за кулутру из Босилеграда?

У образложењу „експертске“ Комисије о пројекту „Предео изузетних одлика“ стоји да је одбијен зато што „није прецизан, потпун, конкретан, не бави се јасном темом и сврхом“… Ако је све ово тачно што тврди Комисија, онда то није пројекат РТВ Врање, а да ли је заиста пројекат Центра за кулутру „Развитије“из Босилеграда, препуштамо већим, озбиљнијим истраживачима да се тиме баве. Нас интересује која је судбина оригиналног пројекта РТВ ВРање „Предео изузетних одлика“. Јер то је онај исти пројекат, што је приликом аплицирања и наведено за оне који умеју да читају и разумеју пројектно суфинансирање, којим је наша медијска кућа аплицирала код Министартва културе и информисања и добила средства у висини од милион и двеста хиљада динара. Тада је Комисија навела да је сврха пројекта информисање грађана о значају заштите животне средине кроз приказивање специфичности „Долине Пчиње“. Оцењујући пројекат на основу критеријума датих у јавном позиву Конкурса утврђено је да пројекат испуњава критеријуме, а нарочито:

–           Значај пројекта са становишта заступљености иновативног елемента у пројекту.

–           Утицај и изводљивост са становишта усклађености планираних активности са циљевима, очекиваним резултатима и потребама циљних група,

–           као и да је пројекат детаљно представио одлике једног краја.

И нећу више набрајати… Е сад, долазимо до кључног питања, ко је и колико истински медијски стручњак за оцену квалитета медијских пројеката, а ко су самозвани медијски експерти који критикују оне који нису из њиховог корпуса?

А ја се, ево јавно, извињавам Стојану Марковићу и признајем да је у праву да сви чланови из Врања који се појављују у комисијама широм Србије, нису медијски експерти. Ето, међу нама у Врању има и „мангупа“. А ако је и од комисије која је одлучивала у Трговишту, превише је (зло) дела у раду.

Зато позивам душебрижнике, критичаре и све оне који се баве истраживачким новинарством да се детаљније позабаве радом конкурсне комисије у Трговишту, а резултате своје ексертизе презентују јавности у што скорије време.

Председник ПРОУНС-а

Зоран Величковић

Leave a Reply

  • (not be published)