Крагујевац је, након Београда и Ниша, био домаћин јавне расправе о сету медијских закона.
Редефинисање појма јавног интереса и начина на које се он остварује, детаљно прецизирање поступка пројектног суфинансирања и формирање јединственог информационог система за праћење тог процеса, неке су од новина предвиђених Нацртом закона о јавном информисању и медијима, који је у оквиру јавне расправе, представљен у Крагујевцу.
На округлом столу у скупштинској сали заинтересовани су могли да се упознају и са Нацртом закона о електронским медијима, који посебну пажњу посвећује заштити малолетника.
Нацрти закона о јавном информисању и медијима и електонским медијима доносе низ новина у односу на постојећа решења, које се, између осталог, тичу формирања евиденције произвођача медијских садржаја, радно правне заштите новинара и увођења Савета за штампу у закон на чему је, како је речено, медијска заједница инсистирала годинама.
У фокусу учесника јавне расправе, која је трајала четири сата, били су РЕМ, Савет за штампу и то ко је оснивач медија.
У ресорном министарству наглашавају да ови медијски закони представљају темељ за слободно и одговорно новинарство и велики искорак не само у усклађивању нашег законодавства са европским, него и у даљој демократизацији нашег друштва.
-Новитет је и то што предлажемо по први пут инспекцијске службе, које ће спроводити инспекцијске надзор над применом закона и то је нешто што бих истакао као најбитније у Закону о информисању и медијима, рекао је Михаило Јовановић, министар информисања и телекомуникација. Он је додао да је у Закону о електронским медијима сигурно битно то што чак 50 чланова дефинише нови РЕМ и у тексту Нацрта закона је ојачана организациона, функционална и финансијска независност Регулаторног тела за електронске медије.
Присутни су имали прилику да изнесу своје примедбе, предлоге и сугестије за унапређење предложених законских решења.
Један од учесника у расправи Владан Стефановић предложио је да се угради у члан 22 услов да могу конкурисати, односно учествовати медији који признају надлежност неког саморегулаторног тела.
-Саморегулација је нешто што је дефинисано регулативом и циљ је да сами себе регулишемо и контролишемо. Ако је циљ да афирмишемо саморегулацију, поштовање кодекса и процену стандарда етичких форми, зашто се онда инсистира само на Савету за штампу, рекао је Стефановић.
-Првобитно је било да одлуке Савета за штампу треба да буду услов да би се изашло на конкурс. Међутим, дошли смо у ситуацију да то треба да узмемо у обзир и немамо ништа против, али прихватите и ви реалност – постојање још једног савета за медије, који се бави кодексом новинара Србије, рекао је учесник у расправи Зоран Величковић директор и главни и одговорни уредник Радио телевизије Врање и председник ПРОУНС-а.
Председница Удружења „Комнет“ Емилија Марић истакла је како не може да буде Савет за штампу једино регулаторно тело.
-Треба да постоје и друга саморегулаторна тела која, наравно да прихватају кодекс али не раде по принципу Савета за штампу. Значи ми се никако не слажемо са радом Савета за штампу. И укратко у једној реченици ћу рећи то је: “Кадија те тужи, кадија ти суди”, закључила је Марићева.
Данијела Иванковић, председница Друштва новинара Ниша рекла је:
-Један од предлога је да се уведу ревизори за све пројекте до 1.200. 000 динара. Сматрамо да је то велики намет на било који медиј јер на 1.200. 000 динара знате колико кошта ревизор, да то додатно плаћамо. Једино да то буде ставка у буџету, а сумњам да ће министарство то да плаћа, казала је Иванковићева.
Јавна расправа траје још два дана, а последњи округли сто о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима биће одржан у четвртак 5. октобра у Новом Саду у 11 часова.
