Премијерки Владе Републике Србије Ани Брнабић послато и:
саветници председника републике за медије
министру културе и информисања
држ.секретару у министарву КиИ за медије
Делегацији ЕУ у Србији
Мисији ОЕБС у Србији
Танјугу
Поштована,
Обраћамо Вам се на Међународни празник рада и уочи Међународног дана слободе медија, са захтевом да наше представнике позовете на хитан састанак како бисмо Вам представили наше удружење, као и на свим будућим састанцима које будете организовали са осталим медијским удружењима.
И један и други датум важни су за опстанак наше професије и остваривање наших слобода и права. Празник рада, ми у медијима проводимо радно, а празник слободе медија доживљавамо у затамљеном издању, баш како су од електронских медија то годинама тражили они који нас сада оспоравају. Зато Вас молимо да нас што пре ослободите од медијског једноумља које деценијама покушава да наметне такозвана медијска заједница (Локал Прес, АНЕМ, НДНВ).
Годинама уназад медијска сцена Србије је искривљена, утучена и обесправљена али колико од других, толико и од нас самих. Исто толико година смо ми из локалних медија стрпљиво чекали да нам наша еснафска удружења (УНС, НУНС, Локал Прес, АНЕМ, НДНВ) помогну у превазилажењу многобројних проблема и недаћа. Биланс њиховог рада је нестанак више десетина локалних медија, многи медијски радници и новинари су остали без посла, а они који још увек раде су на рубу егзистенције.
Оног тренутка када смо схватили да од њих нема помоћи, ми запослени у локалним медијима широм Србије, узели смо судбину у своје руке, прво оснивањем покрета ЗУМ који касније прераста у Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС), како бисмо заштитили своје интересе. Највећи број наших чланова су разочарани, сада већ бивши чланови поменутих удружења. Иначе, чланови ПРОУНС-а су сви медијски радници различитих националности запослени у локалним медијима од Прешева до Суботице, од Новог Пазара и Тутина до Пирота. Убрзо након нашег формирања, тзв. Медијска заједница која је имала свог представника у Министарству културе и информисања у лику државног секретара Саше Мирковића, издејствовала је противуставну уредбу о пројектном суфинансирању којом је увела већа ограничења него што су Законом прописана, а то је да чланове Комисије за одобравање средстава за пројектно суфинансирање не могу предлагати удружења млађа од три године чиме смо, до прошле године били дискриминисани. У том периоду чланови Комисија из њихових редова радили су шта су хтели, не презајући ни од чега и буквално додељивали средства сами себи. Сада када у тим истим Комисијама има и наших предстваника који им се супростављају стручно и аргументовано, опет покушавају да оспоре наше постојање и право на рад и равноправни третман, иако у нашим редовима има врхунских професионалаца, не само из локаних него и националних медија, као што су Политика, Новости, РТС, Тв Војводина.
Од када је уведено пројектно суфинансирање, стрљиво учимо како се пишу пројекти, како се врши евалуација и оцена пројеката и аплицирамо. Сада веома стручно и равноправно учествујемо у раду свих комисија. И ту настају проблеми, јер када су у тим комисијама за оцену пројеката седели господа из УНС-а и НУНС-а Локал Преса, АНЕМ-а, НДНВ-а све је било, по њима, у реду. Сада не ваља. Зашто? Ко им је дао за право да вечито буду и комисијама и одлучују о судбини оних са којима немају никаквог додира? Позивају се на репрезентативност. Како кад репрезентативност важи само за синдикално удруживање не и за удружења. Ако позивају на поновно пребројавање и потенцијалне сукобе, и ту су у великој заблуди јер то што су гласнији не значи да су бројнији и стручнији. Озбиљнија ревизија чланства показала би да је већина њихових некадашњих чланова сада у нашим редовима.
Шта то њих више квалификује за рад у Комисијама министартва од нас са локала? Можда то што су у кругу двојке, па таксијем брже стижу до зграде министартва.
Сведоци смо колико су српско новинарство и медији потонули од када нас искључиво они воде. Приликом израде претходне Медијске стратегије и сета медијских закона када су имали монопол над медијском сценом Србије, нашим представницима не да није омогућен рад у Комисијама чак и у својству посматрача, већ смо били брутално избацивани. Сада када се покушава да медијска сцена буде избалансирана, када наши предстваници добијају прилику да буду чланови радних група и комисија они самовољно излазе из Радних група, бојкотују и блокирају рад. Једино то умеју, јер су немоћни да у аргументованим и стручним расправама учествују са нама.
Ми можда јесмо организовани локално али размишљамо глобално. За нас је напредак и развој српског медијског простора у фокусу пажње, јер је немогуће да се ради добро и квалитетно само у Београду и Новом Саду.
Желимо и тражимо од Вас да нас заштитие од којекавих излива амбициозних сујета из круга двојке и подржите идеју да Србија није београдски пашалук. О квалитетима можемо да расправљамо на обе стране. Али и такав квалитет је резултат њиховог неприкосновеног бивствовања на медијској сцени Србије годинама уназад. Када су добијали они и само они новац од међународних донација, онда је било све у најбољем реду. Када су од тог истог министартва новац добијали они и само они и онда је било све у реду. А сада се појавила нека шачица локалаца која се бори за парче колача. Да, тако је и биће тако. Србија је наша и њихова подједнако. Без изузетка.
У Врању, 1.маја 2018. Председник ПРОУНС-а
Зоран Величковић