Министар информисања и телекомуникација Михајло Јовановић није потврдио али ни негирао тврдњу да се тајно састао са представницима Медијске коалиције коју чине УНС, НУНС, Независно друштво новинара Војводине, АНЕМ и Асоцијација медија и договорио да држава у новом Закону о јавном информисању да повлашћен статус њиховом Савету за штампу у односу на друга саморегулаторна тела у Србији.

Све се то дешава усред јавне расправе на којој се ломе копља око коначних решења у сету нових медијских закона. То питање министру на јавној расправи у Новом Саду поставио је председник Професионалног удружења новинара Србије Зоран Величковић уз коментар:

– Министре, ако сте се већ договорили с њима иза леђа целе медијске заједнице, реците нам да не губимо време на јавне расправе, наши послови чекају док ми покушавамо да поправимо услове на медијској сцени. Министар је прећутао одговор.

На јавној расправи у Новом Саду, указано је на клеветничко и уцењивачко понашање Медијске коалиције и њеног чеда Савета за штампу кад год им понестану аргументи. Новинарска и медијска удружења окупљена око новоформираног Савета за медије, чију надлежност признаје око 400 медија у Србији и чије чланство прелази 1.500 новинара и медијских радника широм Србије, постављају питање, зашто Министарство тајно преговара са једним, и то мањим делом медијске сцене а не са репрезентативним удружењима КОМНЕТ, ПРОУНС, УММР, ДНВ, ДНН И АРТС?

Председница Савета за медије Емилија Марић истакла је да постојање и деловање Савета за штампу није спорно али да је наметање надлежности само једног саморегулаторног тела свим штампаним медијима у Србији противуставно и супротно принципима саморегулације.

Говорећи о реемитовању пограничних канала генерална секретарка ПРОУНС-а Слађана Остојић каже:

-Због неусклађености са Директивом ЕУ о аудио-визуелним условима (из 2018 године) у пракси имамо велике злоупотребе слободе пријема и реемитовања у Републици Србији, што је резултирало разарањем ионако недовољно снажног тржишта оглашивача и довођењем у неупоредиво инфериорнији положај домаћих пружалаца аудио-визуелних услуга, који раде у складу са законском регулативом, рекла је Остојићева.

Она додаје да су медији који су злоупотребили ову евидентну неусклађеност, стекли тиме привилегован положај на тржишту, а све то јер не подлежу под законску регулативу Републике Србије. Они немају судску одговорности, не плаћају бројне накнаде и таксе и тако су, применом дампиншких цена својих услуга ускратили домаће медије за велике приходе и довели их на руб егзистенције.

И док су се с једне стране могла чути конструктивна расправа и конкретни предлози, с друге стране су се представници тзв. великих удружења на јавној расправи понашали врло бахато и неодговорно.

Министарство информисања и телекомуникација је у Новом Саду одржало четврти, последњи округли сто, у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима. У раду округлог стола, као и претходна три пута у Београду, Нишу и Крагујевцу учествовао је и министар Михаило Јовановић.

-Предложени медијски закони су темељ за слободно и одговорно новинарство, заштиту права грађана и очување демократских вредности. Без јаког и праведног медијског законодавства, не можемо наставити да унапређујемо медијску сцену у Србији, рекао је Јовановић.

Он је такође позвао заинтересовану, стручну јавност, невладине организације и све појединце који то нису учинили до сада, да доставе предлоге и сугестије на нацрте закона.